STIV DOČEKAO PRILIKU KARIJERE 'Nisam broj 1, ja sam tu da pomognrem. Ali kad zagusti...'

Bilo je takvih slučajeva. Najpoznatiji je Vlado Šola, koji se u Portugalu s crvenom kosom pojavio kao senzacija, makar mu je bilo preko 30 godina i malo bi ga se tko sjetio... Branio je čudesno, Matošević, Kelentrić i Losert dobili su podršku kakvu nisu očekivali, a Hrvatska je otišla na svjetski i olimpijski tron.

Ne znamo što će biti sada, ali znamo da je Mirko Alilović dobio podršku u iskusnom vrataru koji je ozbiljnim godinama karijere dobiva priliku o kojoj je sanjao. Možda je nekako pretih Ivan Stevanović, možda je dugo čekao u Zametu, koji se nije micao s mjesta, puno je “možda” u njegovoj karijeri, ali izgleda da za prave nikad nije kasno, pišu Sportske novosti.

Valter ga naučio

Nisu ga baš svi očekivali na Euru jer je logika govorila Pešić i Ivić, ali su obojica otpala zbog ozljeda i Stiv je dočekao šansu života.

Kasno ili...

- Nikad nije kasno - smije se.

Davno su bili reprezentativni dani.

- Sve sam prošao svojedobno, kadetsku selekciju s trenerom Jarkom, pa juniorsku sa Smajlagićem, bili smo peti na SP u Brazilu, Huljina, Ostarčević, Vuković... Dobra generacija.

Početak je bio u Zametu sa sadašnjim trenerom u reprezentaciji Valterom Matoševićem.

- U Zamet sam došao kao klinac od 16 godina. Valter se tada već vratio nakon Atlante, počeo sam raditi s njim, naučio me osnovno...

S obzirom na vaše kvalitete i klupske ambicije dojam je da ste se predugo zadržali u Zametu.

- A, ne znam... Zagreb je sigurno veća razina nego prije. S druge strane, minutaža je manja nego što je bila prije kada sam godinama branio domaću ligu u Zametu, Poreču. Bio sam i godinu u Krškom gdje mi je šest mjeseci trener bio Željko Babić, jedan od trojice koji su se te sezone promijenili u klubu.

Zagreb je donio preokret u karijeri?

- Sigurno, ambicije su veće. Filip Ivić i ja branimo pola-pola, nema prvog i drugog, ovisno o situaciji. Već smo dugo tandem, mislim da je to dobro, on je mlad, velika je perspektiva i siguran sam da će braniti još puno toga.

U klubu s Vujovićem, u reprezentaciji s Babićem. Kako je raditi?

- Vuja je specifičan trener, drukčije gleda na neke stvari. Iskreno, ponekad nije lako s njim, ali sve što se radi, radi se za interes momčadi. Sa Željkom sam radio u Sloveniji, naučen sam na njegov način rada, isto kao i na Valterov. Nije mi ništa bilo problem.

Jeste li sada broj 1?

- Nisam, broj 1 je Mirko, on je naš prvi vratar ovdje, a ja sam tu da mu pomognem koliko najbolje mogu.

Rutenku ste odlično skinuli, posebno ste majstor za penale...

- Ma, gleda se to, ali recimo da je u tome svemu 50 posto trenutak, reakcija, a 50 posto priprema. Nije presudno samo znati, treba i reagirati. Meni je išlo, zadovoljan sam, a vidim i drugi su.

Pripremate se i za Norvešku, što kaže onaj prvi dio od 50 posto pripreme?

- Kažem da su jako dobra reprezentacija, da imaju dva superkrila Björnsena i Jöndala, da su Espen Lie Hansen i Tönnesen znalci, odlični šuteri iz vrhunskih klubova. Bit će teška utakmica, jer brzi su, a moramo biti agresivni svih 60 minuta. Puno su bolji od Bjelorusa. Dakle, moramo biti i mi.

Sin Vigo je centar

Što je Ivan Stevanović izvan terena?

- Ništa, obiteljski čovjek. Supruga Zagrepčanka, 15 godina smo skupa, dolaskom u Zagreb spojili smo ugodno s korisnim. Imamo sina Viga, kojem je godina i pol, on je centar svih zanimanja kada se ne radi rukomet. Ljeti volimo ići kod mojih bake i djeda na Krk, opušta me ribolov. Tako, ništa ekstra.

Osim obrana, koje su nas silno razveselile na startu, a nadamo se još će.