Neobično sam ponosna na odabir imena svojih pasa - Mašenjka je literarno ime, hommage mom najdražem Nabokovu, a Tita... Pa eto, po junakinji iz knjige ‘Kao voda za čokoladu‘. Jednostavna, kratka, zvučna. Premda me zapravo nitko nikad nije pohvalio što sam odabrala tako dobra imena, ja samoj sebi povremeno dajem ‘high five‘ u ogledalu zbog toga.
No, Gospodin Posebni je oduvijek bio pomalo iznenađen imenima. Čovjek koji lomi jezik na mojem imenu totalno se pogubio na njihovima.
- Trebala si im dati i srednje ime - kaže jedno jutro dok pere suđe nakon doručka.
- Mhm - komentiram nezainteresirano, jer sam posve zauzeta vađenjem svoje (otpale) kose koja se zavukla ispod četkice usisavača i blokirala je.
- Pa ono, Tita Alexandra Grace i, što ja znam, Mašenjka Jo Yvonne - nabaci par ideja.
Dižem glavu od usisavača i šokirano ga promatram. Tita bi me, da joj dam još jedno ime, priklala na spavanju. Ne šalim se. Posebno bi to napravila da joj dam ime Grace. Pa stvarno...
- Znamo da ti imaš tri imena, a i jedino si muško u ovoj kući, pa se osjećaš ugroženo. Evo, ako želiš slobodno ti njih zovi Grace i Jo i Miss Universe - kažem, u mislima se opraštajući od njega.
Bio je dobar momak, zaista. Imao je više vrlina od mana i bit ću tužna bez njega. Žalosno će biti kada umre tako mlad, pomišljam i već u glavi sastavljam govor koji ću održati nad njegovim odrom. Na sprovodu ću, naravno, biti u pratnji njih dviju. Kupit ću im crne mašnice, koje ću im staviti oko vrata. Mašina će super izgledati, a Titina se neće vidjeti, jer je ona crna. Hm, to bi mogao biti problem. Možda da Titi kupim crvenu s crnim točkama...
- O čemu razmišljaš? - pita me on, sumnjičavo stišćući oči.
- O, ništa, ovaj... Samo se opraštam od tebe. Tita će ti vjerojatno pregristi grkljan dok spavaš ako je probaš zvati ‘Grace‘ - kažem mu suho i činjenično.
- A ti to nećeš spriječiti? - pita me, nemalo iznenađen mojom pomirenošću s njegovom hudom sudbom.
- Ma jok, što ti je. Pa ona je luda terijerčina, znaš da kad nešto naumi, nema sile koja će je zaustaviti - kažem vraćajući usisivač na punjenje.
Čitav taj dan on njih dvije zove novim punim imenima. Daje im keksiće, uči ih na to. I dok gledam njihovu interakciju, stišćem šake na rubu fotelje, a oči su mi lagano podlivene krvlju. Ne mogu više čuti ta imena. Nakon šest sati, više ne mogu.
Neće mu Tita noćas pregristi grkljan, pomišljam u jednom trenutku, to ću vjerojatno biti ja.
- Oh, ne uzrujavaj se, Zizi. Smislit ćemo i tebi još dva lijepa srednja imena - kaže on, pogledavši me preko ruba naočala.
Ne brinite, još je živ. Imao je zalihu Booja Booja trufflesa u kovčegu. To mu je spasilo život.
Zasad.