Mračna prošlost useljava u najslobodniji od svih prostora - internet

Kad god zatreba, na ovom svetu se lako pronađe osoba kao što je izvesni Michael J. Rogers, poznat po nadimku „Mike“. Da ga kojim slučajem nema, neko bi ga svakako već izmislio.

Ovaj američki političar, konzervativni republikanski kongresmen iz Mičigena i Predsedavajući Odbora za bezbednost Kongresa SAD, zajedno sa svojim kolegom iz Demokratske partije C. A. Ruppersbergerom III, poznatim po nadimku „Dutch“, u novembru 2010. godine potpisao je predlog zakona pod nazivom CISPA (Cyber Intelligence Sharing and Protection Act; u mom moguće nepreciznom prevodu: Dokument o deljenju i zaštiti elektronskih obaveštajnih podataka).

I tako ušao pravo u istoriju.

Zapravo, kad malo bolje promislim, vidim da od istorije u ovom slučaju ipak nema ništa. Sorry Mike, but - budućnost uglavnom ne pamti predlagače zakona. Pa čak ni one koji direktnim angažovanjem snažno i neopozivo utiču da ovaj naš (ionako tragično neslobodni) svet, u istoj toj budućnosti, postane što sličniji našim najstrašnijim distopijama.

Poput dotičnog Mikea Rogersa, na primer.

Sam predlog zakona CISPA, poznat i pod kodnim nazivom HR 3523, zbog toga, naravno, nije ništa manje opasan. Reč je o dokumentu kojim će se - ako, ili preciznije, kad jednom prođe sve prepreke na putu do legislacije - omogućiti ničim ometana i, sigurni smo, veoma intenzivna dvosmerna razmena privatnih podataka koji se tiču doslovno svakoga od nas, između internet-kompanija i provajdera, poput npr. Microsofta, Facebooka i Googlea (sve tri kompanije potpisnice su ovog dokumenta) s jedne strane, te vlade i vojske SAD s druge. Ovaj dokument, takođe, unapred zgodno predviđa apsolutnu pravnu zaštitu obe strane pružajući im imunitet od svakojake krivične i građanske odgovornosti.

Globalni protesti

Svima ostalima, stotinama miliona redovnih korisnika Interneta na čitavoj planeti Zemlji koji su, zbog danas već jako old school i jednako jako naivnog poverenja u suštinsku diskretnost interneta, godinama slobodno razmazivali sopstvenu privatnost po cyber-prostoru kako i gde su stigli, isti taj predlog zakona ne pruža baš nikakvu mogućnost da u vezi s tim bilo šta učine. Niti da sebe i svoje neoprezno isporučene privatne podatke na bilo koji način dodatno i naknadno zaštite ili povrate.

Kao i u slučaju drugih predloga jednako restriktivnih zakona i sporazuma koji se odnose na Internet i kriju pod bezveznim akronimima (PIPA, SOPA i - svakako najčuveniji među njima - ACTA), izglasavanje te stavljanje na snagu predloga zakona CISPA, koji je po slobodu svetske mreže ocenjen kao štetniji i opasniji od prethodna tri zajedno, uspešno je, mada privremeno, zaustavljeno.

Prisetimo se globalnih masovnih protesta anonimnih korisnika Interneta koje je povela, organizovala i vešto kanalisala viralna i po defaultu neformalna te srazmerno radikalna hakerska organizacija Anonymous (Anonimni ili Anonimci, kako vam drago). Njeni su pripadnici (u prevodu: bilo ko ko tako nešto poželi), pod misteriozno nasmešenim maskama Guya Hawkesa na licima, tokom zime i proleća 2012. agilno demonstrirali širom planete. Ti veliki protesti anonimnih i istovetno maskiranih građana, koji su upravo tu poslovičnu i samo navodnu internetsku „anonimnost“ vešto pretvorili u sopstveno elementarno oružje, doprineli su da ozloglašena ACTA (Anti-Counterfieting Trade Agreement ili Trgovinski sporazum protiv falsifikacije) koju su početkom 2010. potpisale SAD, EU, Kanada, Švajcarska, Australija, Novi Zeland, Koreja i Maroko i čija je prevashodna namera bila da na mala vrata uvede cenzuru Interneta, doživi debakl. Što se zaista i dogodilo nakon što su ovaj sporazum u EU, kao restriktivan i nepravedan, odbacila tri ključna komiteta Evropskog parlamenta. Iako je CISPA u SAD od početka izazivala jednako snažno protivljenje kako anonimnih korisnika interneta, tako i nevladinog sektora, različitih boraca za ljudska prava, pa i same Bele kuće, ona je ipak prošla na glasanju zastupnika Predstavničkog doma američkog Kongresa. Međutim, budući da je nakon toga nije podržao i Senat, čitava je stvar, i u ovom slučaju, obustavljena.

Višak upornosti

Do - kako se ispostavilo - nekog zgodnijeg trenutka.

A kako zakonodavcima Rogersu i Ruppersbergeru (Mike i Dutch, sećate ih se?) upornosti očito ne manjka, isti je predlog zakona pod kodnim nazivom HR 3523 - ničim izmenjena CISPA, dakle - pre samo nekoliko dana ponovo iznesen na ponovno glasanje pred zastupnike Predstavničkog doma Kongresa SAD .

Članak u cijelosti pročitajte u tiskanom izdanju Magazina Jutarnjeg lista