Želiski je malo, pitomo selo u istarskom Barbanu, s pedesetak duša. Ako im se baš pribroje oni iz Goleševa, Majčića, Ivanošića, Dminića i Batela, jedva će ih biti 150-ak. Za svoje selo kažu da je "pola sata od svega". Toliko im treba do Rapca, Pule, Rovinja.
Žive kako su živjeli njihovi pradjedovi, na istoj zemlji, obrađuju isti vinograd, samo su maslinici mladi, dvadesetak im je godina da su tu. Jedinom se cestom posred sela voze traktori na putu u polje. Za volanom stari, jer mlado radi u Puli. Kada dođu doma pa blaguju i pola sata odrijemaju, i oni se zapute na poljoprivredu. Nije da moraju, ali tako su navikli i vole. Želiski nije na moru, turist tu kroči nogom samo ako zaluta. Mir je i tišina, sve kao i nekad. Da im je do turista i vreve, preselili bi se....