Prvih 12 sekundi
U prvoj čujete jezovitu tutnjavu. U drugoj stiže val koji vam izmiče tlo na kojem stojite. U trećoj počinju padati prvi crepovi. U četvrtoj ljudi vrište. U petoj se pale alarmi u uredima i divljački počinju udarati zvona na crkvenom tornju. U šestoj čujete lom krovova i zgrada koje nestaju pred vašim očima.
U sedmoj pomislite da će se tog trenutka otvoriti zemlja i progutati vas. U osmoj se diže prašina i više ne vidite ništa. U devetoj ste paralizirani i govorite si: Bože, samo da stane! U desetoj više ne osjećate strah, nego nemoć i pomirenje. U 11. vičem i ja, "dobro je, dobro je", a znam da nije. U 12. stane trešnja i tutnjava, čuju se još padovi preostalih dokrajčenih zidova i cigli.