Neke životinje imaju sreće da ih, kada se upetljaju u nešto, pronađu ljudi. Mnoge od njih se zavuku u šumu ili otplivaju na dno mora, pa ih nikad ne pronađu, no ova lisica nije bila jedna od tih. Kad su joj se šape zaplele u dugačak komad tkanine, približila se cesti. Iz razloga koji su samo njoj znani, no moguće je kako je životinja zaključila da su joj ljudi u tom trenutku jedina nada.
Tu je bila u pravu. Na nju je naišao bračni par koji je shvatio o čemu se radi. Nažalost, uza se nisu imali ništa oštro kako bi prerezali tkaninu, pa su se odvezli doma, uzeli nož i vratili se do lisice. Pošto je životinja bila prestrašena, prebacili su joj deku preko glave kako bi se smirila. Bilo je, naime, veoma problematično rezati tkaninu, jer je postojala velika mogućnost da se nesretnu životinju ozlijedi.
Kad su je pokrili, lisica se smirila, pa su mogli odrezati ono u što se zaplela. Potom su joj podigli deku s glave - životinja je u prvi mah samo zbunjeno zastala, no onda je shvatila da su joj noge slobodne i pobjegla je što dalje.