Mama, imaš rak?
- Spremala sam sina na spavanje, u jednom trenutku me pogledao i postavio to pitanje. Izbezumila sam se.
Znao je da se nešto događa jer bih često išla u bolnicu. On bi me svaki put pakirao, stavio bi u torbu medvjedića. I kravicu. Obavezno su sa mnom morali ići na kemoterapiju, da me čuvaju i da imam društvo. Ali ja mu nisam govorila što mi je, niti da mogu umrijeti, samo da sam bolesna. Kako to ide, djeca u školi pričaju svašta i tako je valjda čuo za rak.
I priznala sam, da, imam.
- A, mama, kako je on ušao u tebe?
- Ne znam.
- Jesi po moru skupljala rakove, pa je ušao?
- E da, tako nekako - prihvatila sam verziju sedmogodišnjeg sina, a i sebe onda uvjeravala u to.
No, realnost je bila rak debelog...