Ležala sam u 'akutnoj sobi'. Dan prije sam došla u Kukuljevićevu. Imala sam tešku anoreksiju, nisam mogla hodati, bila sam potpuno izgubljena. Odjednom sam začula strašnu galamu. Netko od djelatnika je viknuo: 'Objesio se!', a netko drugi je dodao razočarano: 'O, ne opet'. U moju sobu su uz golemu buku donijeli dečka i zavezali ga lancima za krevet. Bio je ljubičast u licu. Kad je pomalo došao k sebi, shvatio je da je svezan i počeo se bacati zajedno s metalnim krevetom. Sama sam u sobi s njim, zaključani smo, osoblje bolnice na može vidjeti kroz staklo, ali nitko ne reagira. Strah me i ne usuđujem se vikati. Ovaj se s krevetom uspio dovesti do vrata koja se sad ne mogu otvoriti i pomokrio se po sebi. Histerično se smije i govori mi: 'Jesi...