VEZA KAKVU NISU OČEKIVALI

LJUBAV NA DALJINU Oskar je iz Celja, a Jelena je Varaždinka, kilometraža malo veća od stotinjak kilometara za njih je zbog korone nepremostiva

Oskar i Jelena
 Privatni album
'Zadnji put smo se vidjeli ujutro 10. ožujka, a onda su zatvorili granice. Ako ga posjetim, moram u samoizolaciju. To ne mogu zbog obitelji i posla. A njegov auto je kod mene. Da sam znala da će se to dogoditi, duže bih ga ljubila'

Oskar i Jelena čas se vole pa se svade pa “mrze” i mire. Guguću i urlaju. Baš kao i svaki drugi ljubavni par. Tek s jednom razlikom - sve to rade putem Messengera, jer uživo ne mogu. Oskar Mažgon je iz Celja, Jelena Sekelj je Varaždinka, a kilometraža malo veća od stotinjak kilometara od prije nekoliko je dana nepremostiva. Korona kriza fizički ih je razdvojila preko noći.

Zbog toga su u prtljažniku Oskarovog automobila, a kojim se Jelena svakodnevno iz Celja vozila na posao u Varaždin, ostale njegove “najdraže” tenisice za kojima svakodnevno kuka.

- Ide mi na živce. Kaj će mu sad tenisice kad ionako nikam ne ide? - pita se Jelena. Ležerni Slovenac, pak, ne shvaća njezino podcjenjivanje njegovog “problema”. Istovremeno, ona ga tjera da nosi rukavice kad ide u trgovinu, on joj pokazuje da ih ima u džepu hlača i nije mu jasno čemu drama.

Oskar Mažgon i Jelena Sekelj jedan su od puno ljubavnih parova koje je koronavirus fizički razdvojio. Sve su priče vjerojatno slične. Ovo je njihova. Oboje su sportaši, rade, druže se s Oskarovim klincima iz prvog braka, planinare s kujicom Daisy. Oboje trče i ultramaratone, voze bicikl... Jelena pliva, Oskar surfa, skupljaju bilje, putuju.

Privatni album
Oskar i Jelena

U petak su, 20. ožujka, trebali putovati na Maltu.

- Tužna sam mu se javila, a on mi je rekao da možemo oboje obući kupaće, leći svatko na svoju terasu, sunčati se i praviti se da smo na Malti... I pritom je bio skroz ozbiljan - smije se Jelena.

Veza Jelene i Oskara od početka nije “klasična”.

- Upoznali smo se prošle godine na utrci 100 milja Istre. Oboje smo bili pratnja prijateljima, pa smo tak proveli zajedno tri dana i od tada smo skupa. Uskoro nam je, 12. travnja, prva godišnjica. Bude korona do tad gotova? Pratim situaciju, angažirana sam, ali ni na trenutak nisam pomislila da bi se granice mogle zatvoriti. Bio je to šok. Prošla sam i fazu paničarenja pa nadanja da će sve brzo proći. Sad sam se pomirila da sam ja tu, oni tamo. Do daljnjega - priču Jelena.

Pamti svaki trenutak

Pedantna kakva je, dobro se sjeća svih važnih događanja u vezi. Od kada ne viđa Oskara, sve s njim joj je važno pa se svega još i bolje sjeća. Tako i kad ga je zadnji put vidjela.

- U utorak, 10. ožujka sam radila i poslije posla otišla u Celje. Došla sam, kao i inače, oko 17 h, pa smo iskoristili još malo sunca za druženje na terasi. Oskar nam je onda pripremio večeru, ja pospremila. Sasvim običan dan. Večerali smo i legli ranije jer je taj dan bio noćna smjena, da se malo odmori prije. Zagrlili smo se i zaspali. Probudila nas je budilica, on se spremio za posao, zagrlili smo se i poljubili i otišao je. Tad smo se zadnji put vidjeli. Da sam to tad znala, ne bih spavala, nego bih ga gledala dok spava. Da sam to tad znala, čvršće bih ga zagrlila. Da sam to tad znala, duže bih ga ljubila - žali sad Jelena.

Privatni album
Oskar i Jelena

Sportašica, koja je lani prošla Ultra trail du Mont Blanc, jednu od najzahtjevnijih svjetskih utrka koju je istrčala u 48 sati bez spavanja, ne dramatizira bez potrebe. Vična je snalaženju u najneobičnijim situacijama. Priznaje da ovakvo što nikad nije očekivala. I nije se mogla pripremiti. Oskar se, unatoč velikoj korona krizi u Sloveniji, ne živcira. Dan mu uglavnom prolazi u osmišljavanju novih igara koje igra s djecom. Za Jelenu su djeca, pak, razlog više za biti oprezan.

Nastavlja priču o prisilnom razdvajanju:

- U srijedu me zvao da je kupio frižider i da dođem u Celje da ga dovezemo doma. Rekla sam da mi se ne da danas opet voziti, umorna sam. Budem došla sutra radije. Nije mi se dalo! Sad mi je žal da se taj dan nisam sjela u auto i došla do njega. Stvari su se u Sloveniji počele komplicirati. Napisala sam mu poruku da bih i ja išla kupiti neke stvari, da imamo, ako se zakomplicira. Odgovoril mi je: ‘Ne se blamirat. Pač, bumo dali masko gori in šli v trgovino, če bo nam grozilo izumrtje’. (Nemoj se blamirati, bude li nam prijetilo izumiranje stavit ćemo masku i otići do dućana, op.a.) - govori Jelena.

Sljedećeg jutra, u četvrtak 12. ožujka, poslala mu je tekst od poznatog hrvatskog znanstvenika Igora Rudana.

- Rekao je da me čitanje čini paranoičnom. ‘Lepo se drži na distanci 2 m od ljudi, raskužuj roke in umivaj, pa bo!’. I opet se prepiremo jer ja bi u trgovinu kupila to kaj nam ide kraju, a on i dalje govori da je to ‘butasto in otročje’ (bedasto i dječje, op.a.) - prisjeća se Jelena vrlo živo svake minute od trenutka razdvajanja od Oskara. U jednom je trenutku odlučila da bi zbog roditelja bilo pametnije da sve vrijeme bude u Sloveniji, kako im ne bi bila rizik.

- Pitam ga kaj njemu treba iz dućana. Pive. Kupila sam mu pive. I taman nosim vrećice u auto kad dobijem poziv da moram hitno doći doma. Poziv je bio takvog tona da sam mislila ravno da je neko umro. Jurim doma. Već s vrata ‘da slučajno nisi išla u Sloveniju! Znaš da imaš astmu, da je korona za tebe opasna?! Znaš ti kaj je trijaža? Kako ti misliš u Sloveniji k doktoru ako bude trebalo? Čitaš vijesti, njima je virus već u bolnice ušel!’. Pa pozivi na telefon. Kao da je smak svijeta. Pada asteroid i pal bude točno meni na glavu ako samo i pomislim preći granicu! Otišla sam do ljekarne po lijek i putem zvala Oskara. Rekel mi je ‘pridi za 14 dni sem v karanteno’. Znala sam da ne mogu. Radim u javnoj firmi, imam obveze i prema kolegama i prema građanima. Ne mogu se svjesno dovesti u situaciju da moram 14 dana u samoizolaciju. S druge strane, mama mi radi u bolnici. Bi li tim svojim odlaskom u Sloveniju i nju dovela u situaciju da ne može na posao? Pogotovo jer u bolnicama trebaju svakog čovjeka. Zdravog! Rekla sam mu da ostajem u Varaždinu. Zasad - govori, sad već tužnije.

Sutradan ujutro, u petak 13., Oskar joj piše. “Jaz sem mislil, da nas boš pa presenetila, pa kar pršla”. (Mislio sad da ćeš nas iznenaditi i doći op.a.). Peče je savjest jer je kod nje Oskarov auto. I njegove pive u prtljažniku, hrana za Daisy. - Bila sam na trčanju, jednoj baki smo usput nacijepali drva. Jako mi se pila piva na povratku. Nisam ih dirala - kaže.

Privatni album
Jelena i Oskar

Jelena i Oskar razgovaraju Messengerom. Sve što su prije radili zajedno dok su doma, i danas rade zajedno. Otvore aplikaciju na kompjutoru, svatko radi svoje. Iako nije isto, privikavaju se. Kod nje je i hrana za Daisy, Slovenija je na nekoliko dana sve zatvorila. Daisy je jela banane. - Ja sam za to kriva pa tužna dramim. Iz Slovenije stižu vijesti o sve većem broju zaraženih, a ima ih i oko Celja. - Kad mi je rekao da ide u trgovinu, kao da mi je rekao da se javlja za dobrovoljca i ide u rat. Jelena ne prestaje dramiti, Oskar ne pristaje na dramu. - Barem tri puta dnevno mu dignem tlak s uputama kako se treba ponašati. Možda je u pravu. Trebala bih prestati brojati zaražene u Sloveniji. On to ne prati. Zabavlja se s klincima, izrađuje surf i sluša muziku.

Svaka večer ista

Svaka je večer slična. Sinoć Jelena pegla, Oskar sprema večeru i jede. Kamere su uključene u Varaždinu i Celju.

- Na videochatu smo cijelo vrijeme. Neki privid da smo zajedno. Sretna sam kad ga vidim kako se, unatoč svemu, smije i veseli je. I Daisy. Neću mu reći za suze svaki put kad poklopimo. Oskar je prije nego smo se upoznali živio sam i sve si sam radio. Ja sam preuzela neke poslove, koji su sad po mojem režimu. Kupila sam prašak za uklanjanje sivila s bijelog rublja. Nisam ni pročitala uputstva. Sad zajedno preko videochata čitamo upute, dodajemo prah, prašak... Tražimo kud sam stavila novi omekšivač. Napisao mi je da ujutro mora u trgovinu po kukuruz za kokice. Na sam spomen trgovine dobijem napad ludila. Ujutro sam mu poslala nekoliko podužih poruka s uputama kako da ide u trgovinu. Probudile su ga moje poruke. Nazovem. I opet ponovim isto. Poklopi mi. Znam, sve znam. Izluđujem ga! Izluđujem i sebe. Zakaj nisam kupila kokice prije dva tjedna kad sam išla u shopping centar da si kupim naušnice?! Mogla sam kokice umjesto naušnica. Nisam se sjetila. U petak smo trebali za Maltu. Jako sam se tome veselila. Danas se najviše veselim kad budem mogla u Celje. Vrijeme je poslijepodne proletjelo. Malo se s klincima glupiram i igram igrice preko videochata. Oskar slaže veš u ormare. Ja gledam svaki detalj po kući. Sve je uredno, djeca nasmijana. Sve ima pod kontrolom. Sutra budem izvadila vrećice iz auta. I opremu za planinarenje koju uvijek imam u autu. Sad je već jasno da na Alpe ne budem išla tako skoro. Jučer ujutro Oskar javlja da su svi budni. On je popil kavu, a ja čaj. Klinci slažu lego kockice, Daisy spava na suncu na terasi. Sasvim običan dan. Osim kaj se uživo, gledamo na ekranu.

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
Linker
21. studeni 2024 08:11