Nekome otac kupi automobil, nekome penthouse, a Kristianu je kupio kravu. Kristian je rođeni Zagrepčanin. U rukama mu je smartphone, a pod nogama balega. Vješto izbjegava nagazne mine, a mi ga, bez hrabrosti da dignemo pogled, pratimo.
Daleko smo odmaknuli. Gazimo po bukovačkom kamenu i slušamo ga kako zanosno priča o svojem blagu. Sam je put dovde raskrčio. Sam je sve što ima stvorio. A ima 20 krava. Kojih sada nema.
Tražimo ih uz pomoć aplikacije. Jedna krava nosi GPS, a druge je prate, nema tu greške. Ni bik se od njih ne miče. Nije lud.
Aplikacija svijetli crveno. Tu su, pod suhozidom. Polijegale su po travi poput dokonih plemkinja na pikniku. Svaka s markicom za uhom. Da se zna čije su.
Bik nas mrko gleda. Kesi zelene zube....