Bilo je jutro, sredina ljeta. Još sam spavala kad mi je mama ušla u sobu. Vidjela sam krajičkom oka da kopa po mom mobitelu. To mi je užasno zasmetalo u tom trenutku. Samo mi se nešto preokrenulo u glavi. Moment neke depersonalizacije. Mama je otišla na posao, očuh se tuširao i znala sam da me neće čuti. Automatizmom sam otišla do kuhinje, uzela sam noževe. Prvo sam si isjekla ruke i noge. Trebao mi je neki ispušni ventil koji nisam mogla verbalizirati u tom trenutku. I prije sam imala problema sa samoozljeđivanjem. Osjećala sam bol, ali je to u tom trenutku bilo jedino što mogu osjetiti da je realno i opipljivo. Sad mi je to grozno i sad to ne bih mogla raditi...
Imala sam hrpu tableta kod kuće. Bilo bi najjednostavnije to popiti uz čašu vode i alkohola. Bila...